kada bih mogao nesto napisati

Jedna jako draga uciteljica hrvatskog mi je rekla da imam jedinstven dar kada je procitala zadacnicu gore navedenog naslova, imali smo slobodnu temu koja je zapocinjala sa "kad bih mogao..." I nakon malo razmisljanja dao sam joj naslov. I danas mi je takav dan da stvarno nemam pojma o cemu bi pisao. Tamo sam pisao kako gledam okolo za vrijeme sata, a ni sada ne radim nesto drugacije. Samo u ovom slucaju mi svira muzika, Aes Dana. Neki opasni chilgressive. I nadam se da ce me inspirirati da stavim pokoje slovo na ovaj virtualni papir. Ali koliko god se trudio I koliko god tema prosao ne pada mi nista na pamet; barem ne pametno. I blejim ko tele u sarena vrata u ove male tipke na mobitelu kao I tada u kemijsku. Sada nemogu pisati o tome kako su svi u razredu do sada ispunili pola strane a ja jos nemam pojma o cemu pisem. Niti imam pritisak da li ce proci to moje ne pisanje. Mozda nije ni bitno, mozda samo stavim ovdje tocku, a mozda I napisem rijec dvije I pokoji zarez. Ali zasto da vas gnjavim sa nicime, nemoze mi svaki dan biti kreativan, ponekad mogu I odmoriti, malo spustam mobitel I odoh zapaliti, mozda se sjetim necega dobroga za napisati da ne ostavim ovu stranu praznom, ali stvarno neznam, razmislio sam I relativno puno toga mi se dogadja u glavi ali nista sto vam mogu izraziti. Nazalost, danas ce biti post o nicemu a zapocinjem ga ovom tockom.